|
Србија и српски народ су 20. октобра обележавали 65. годишњицу ослобођења Београда од стране Црвене Армије и југословенских партизана током Великог Отаџбинског рата. Југославија је једина држава у Европи која је пружала активан оружани отпор хитлеровским освајачима током читавог трајања окупације. Против хитлероваца и усташа су се борили како четници-монархисти тако и партизани-комунисти, представљајући две стране јединственог антифашистичког отпора. Јединице југословенских партизана које су се по шумама и горама земље бориле под паролом „Смрт фашизму! Слобода народу!", прекаљене у тешким крвавим окршајима, израсле су у Народноослободилачку војску Југославије која је у јесен 1944. године заједно с јединицама Црвене Армије сатирала хитлеровце у повлачењу с Балкана.
У знак сећања на те славне дане 44. године, Покрет „Косовски фронт" је одлучио да пружи свој допринос прослави одржавањем низа акција. Прослава је почела нешто пре 20. октобра.
17. октобра 2009. године у Москви је, у Библиотеци украјинске књижевности, приказан играни филм „Диверзанти" о догађајима у време Другог светског рата на територији Југославије, а потом одржан округли сто на тему „Југославија и Други светски рат".
18. октобра, у недељу, после литургије у храму Рођења Јована Претече Патријаршијског подворја у општини Сокољњики одржан је помен палим руским и српским ратницима. Свештеник Олег Стењајев је у својој проповеди рекао да подвиг ослободилаца Београда несумњиво има вредност у очима Божјим.
20. октобра, на сам дан 65. годишњице, истовремено су одржана два пикета у знак сећања, које је покрет „Косовски фронт" организовао у Москви и Костроми. Московски пикет је одржан у скверу преко пута зграде Министарства иностраних послова Русије. У Москви се на обележавање значајног датума у српској и руској историји окупило око 150 људи који су држали српске и руске заставе. Многи учесници пикета су носили српске националне шајкаче. Међу учесницима пикета су били присутни активисти Међурегионалног покрета „Национални Сабор". Важно је истаћи да су иницијативу покрета „Косовски фронт" активно подржали представници других друштвених организација - на пример, Библиотека украјинске књижевности, Словенски омладински клуб, Међународни фонд словенске писмености и културе, и други. Окупљенима је саопштена кратка информација о историји борбе српског народа против немачко-фашистичких освајача, испричано о Београдској офанзивној операцији Црвене армије и југословенских партизана, као и о савременом ступњу руско-српских односа и њиховој перспективи.
У Костроми су се обични пролазници, спазивши учеснике пикета, живо занимали и радо узимали летке и новине.
Истог дана, 20. октобра, у Међународном фонду словенске писмености и културе је отворена изложба српског фотографа Дарка Дозета. С поздравним говором окупљенима обратили су се А. Кравченко, представник Сверуског друштвеног покрета „Косовски фронт", А. Травкина, главна уредница сајта „Српска.Ру", као и гости изложбе који су посетили напаћену српску земљу. Дарко Дозет није могао да лично присуствује на изложби, али је прочитано његово обраћање посетиоцима: „Желим да се још једном захвалим онима који су помогли у организацији изложбе „Корени душе" и свима онима који су се макар на минут замислили о судбини Срба на Косову и Метохији. Јако ми је жао што нисам лично присутан на изложби...
...Надам се да ће демократска власт у Београду схватити значај братске Русије и неће се више у толикој мери окретати према Западу, већ ће сарађивати са својим пријатељима, са онима који Србима не желе зло, са онима од којих се може научити нечему добром. И да ће бити заборављени они од којих добијамо зелене кредите, кока-колу, хамбургере и нож у леђа.
Молите се за нас грешне Србе".
Покрет „Косовски фронт" је за Дан ослобођења Београда уприличио издавање трећег броја истоименог листа који се појавио 22. октобра. У броју су објављени чланак о значају мисије Русије у свету, историјски чланак о ослобођењу Београда и Србије од стране Црвене Армије и југословенских партизана, занимљив материјал о четничким јединицама Југословенске Краљевске војске, интервју са српском рок-легендом, вођом групе „Рибља чорба" Бором Ђорђевићем и други занимљиви материјали. Вреди истаћи да сваки број листа „Косовски фронт" излази везано за неки важан догађај у животу Србије и српског народа. Тако је први број изашао на прву годишњицу незаконитог чина проглашавања такозване „независности" Косова, други - за 10. годишњицу НАТОвске агресије на Југославију и 620. годишњицу Боја на Косову. А трећи број је, као што је већ речено, посвећен 65. годишњици ослобођења Београда.
Треба истаћи да јавна гласила раније нису посвећивала толику пажњу акцијама покрета „Косовски фронт", док су сада о последњој акцији говорили радио-станица „Глас Русије", православни телевизијски канал „Савез" и српски лист за расејање „Вести" који излази у Франкфурту.
Али главни догађај ових дана свакако представља посета Председника Русије Дмитрија Медведева Београду, уприличена за 65. годишњицу његовог ослобођења. Изузетно топао пријем високог госта из Русије у Србији сведочи о правим братским осећањима која повезују наша два народа. Током те посете је, осим економских споразума, потписан још један који је по нашем мишљењу најважнији у развоју двостраних односа. Тим споразумом се предвиђа стварање заједничког руско-српског центра Министарства за питања цивилне заштите, ванредне ситуације и ликвидацију елементарних непогода у Нишу, недалеко од административне линије Косова и Метохије (и у завичају светог равноапостолског цара Константина). Наравно, Председник Русије је и овог пута пружио пуну и безусловну подршку ставу Србије о „косовском питању".
Дани прославе 65. годишњице ослобођења Београда оставиће дубок траг у историји двају братских православних народа, и пре свега зато што су приближили тренутак ослобођења свете земље Косова и Метохије.
|
